Nigel Mansell

Odgovori
Korisnikov avatar
zarko.s.
Admin
Reactions:
Postovi: 841
Pridružio se: Čet Feb 16, 2017 9:53 pm
Lokacija: Belgrade
Kontakt:

Nigel Mansell

Post od zarko.s. » Čet Mar 23, 2017 9:48 pm

Slika

Zemlja - Velika Britanija
Datum Rođenja - 08. Avgust 1953.
Timovi - Lotus, Williams, Ferrari, McLaren
Broj trka - 191
Broj pobeda - 31
Broj titula - 1 /1992/
Prva trka - 1980. VN Austrije
Prva pobeda - 1985. VN Evrope
Zadnja pobeda - 1994. VN Australije
Zadnja trka - 1995. VN Španije

Nigel Ernest James Mansell rodjen je 08.08.1953. godine u Vorkesterširu u Engleskoj i bivši je vozač i šampion Formule 1 1992. godine sa Williamsom, kao i šampion CART serije 1993. godine. Mansell je prešao u CART seriju kada je osvojio titulu u Formuli 1 i ostao je jedini vozač koji je u svojoj debitantskoj sezoni u CART seriji osvojio titulu. U njegovoj petnaestogodišnjoj karijeri u Formuli, Mansell je samo zadnje dve sezone bio na vrhunskom nivou, ali je jednu od te dve godine proveo trkajući se u Americi. Mansell je (uprkos samo jednoj tituli u F1) na četvrtom mestu liste najuspešnijih vozača u istoriji F1 po broju osvojenih trka (31), iza Schumachera, Prosta, i Senne.

Mansell je imao prilično spor start u trkačkoj karijeri, jer je koristio lični novac kako bi se trkao. Posle uspeha koji je ostvario u kartingu, 1976. godine Mansell se preselio u viši rang i počeo da vozi u Formuli Ford, bez odobrenja njegovih roditelja, pogotovo njegovog oca. Te godine pobedio je na 6 od ukupno 9 trka. Naredne godine učestvovao je u 42 trke, a pobedio je na 33, i postao šampion Britanske Formule Ford 1977. godine, uprkos polomnjenom vratu u kvalifikacijama na Brands Hatchu. Doktori su mu nakon pregleda i ukazane pomoći rekli da ako nastavi da se trka mogao bi ostati nepokretan, ali je Mansell na svoju odgovornost otpušten iz bolnice i nedugo zatim vratio se na stazu. Tri nedelje pre nesreće, Mansell je dao ostavku na svom starom poslu kao avio inžinjer, kako bi finansirao svoj pohod u Formulu Ford. Kasnije te godine, Mansell je dobio priliku da vozi Lola T570 Formula 3 bolid na Silverstonu. Trku je završio na četvrtom mestu, i odlučioje da je spreman za veći rang Formule.

Mansell se u Formuli 3 trkao 1978. i 1979. godine. Prve sezone, na prvoj trci startovao je sa pol pozicije i završio trku na drugom mestu. Medjutim, bolid koji je vozio nije bio konkurentan, jer je glavni sponzor tima zahtevao da koriste Triumph Dolomite motore koji su bili daleko slabiji od Toyotinih motora koje su koristili ostali timovi. Posle osvojenog sedmog mesta, i četvrtog u poslednjoj trci sezone, Mansell je napustio tim. Naredne sezone platio je sebi mesto u timu Dave Price Racing, i sa njima je došao do prve pobede u seriji, na Silverstonu. Sezonu je završio na osmom mestu. Njegovi rezultati su bili konstantni, ali je sudar sa Andrea de Cesarisom bio srećan što je preživeo. Ponovo je hospitalizovan, ovoga puta polomio je pršljenove. Njegove vožnje je pomno posmatrao Colin Chapman, vlasnik Lotusa, i nedugo posle udesa pod dejstvom lekova protiv bolova, Mansell se osećao dovoljno dobro da potpiše za Lotus F1 tim kao test vozač.

Menselove vozačke sposobnosti, u koje ulazi i nabolje vreme na stazi Silverston sa Lotusom, bile su dovoljne Chapmanu koji mu je dao da vozi na tri trke na početku 1980. sezone, vozeći Lotus 81B koji je tim razvijao. U svojoj prvoj trci u Formuli 1, Mansell je doživeo svoju prvu nesreću. Curenje goriva u kokpitu dovelo je do opekotina prvog i drugog stepena na njegovoj zadnjici. U svojoj drugoj trci, motor ga je sprečio da završi trku, dok je nesreća koju je imao na trećoj trci, značila da se nije kvalifikovao za nju. Za poslednju trku sezone, Andreti je morao da otpiše svoj bolid jer je bio neispravan, a Mansell je morao da svoj bolid pozajmi, Amerikancu, pa mu je i ta prilika propala da završi svoj prvi Grand Prix. Uprkos tvrdnjama bivših vozača F1 i komentatora koji su prenosili Formulu 1 da se Mansell neće naredne godine takmičiti u najprestižnijem automobilskom takmičenju, Chapman je izjavio da će na početku sezone drugo mesto u timu biti rezervisano za mladog Mansella.

Mensellove prve četiri sezone u Formuli 1 nisu bile za pohvalu. Od 59 započetih trka, Britanac je uspeo da završi svega 24, u većini slučajeva zbog kvara na bolidu. Najbolji plasman Mansella u tom periodu bilo je treće mesto, koje je osvajao pet puta u toku četiri godine, uključujući i petu trku 1982. godine, a sedam u Mansellovoj karijeri. Elio de Angelis je iznenadjujuće pobedio na prvoj trci sezone 1982. u Australiji, i tokom sezone je konstantno bio brži od timskog kolege Mansella. Tokom 1982. godine Mansell je planirao da učestvuje na trci 24 sata Le Mansa kako bi zaradio još dodatnog novca. U to vreme, Mansell je timu plaćao 50.000$ po sezoni, a ponudjeno mu je za trku Le Mansa 10.000$. Shvativši koliki rizik Mansell preuzima učestvujući na Le Mansu, Chapman mu je platio 10.000$ da ne učestvuje u trci. Tada je Chapman produžio Mansellu ugovor do kraja 1984. godine, što ga je učinilo milionerom. Mansell se od tog trenutka jako zbližio sa Chapmanom, i bio je potpuno razoren kada je Chapman iznenada preminuo 1982. godine. Kada je pisao svoju autobiografiju, Mansell je za Chapmana napisao: "Dotakao sam samo dno života. Deo mene je umro sa njim. Izgubio sam jednog člana porodice". Posle Chapmanove smrti, odnosi izmedju Mansella i Lotusa su zahladneli, najvećim delom zbog novog šefa tima Retera Warra koji nije video Mansella kao dobrog i perspektivnog vozača. Iako novi šef tima nije bio voljan da ispuni ugovor koji je Mansell sklopio sa Chapmanom (da ga zadrži do kraja 1984.), timski sponzor Jonh Player Special je najavio da će on ostati sa timom.

1984. godine Mansell je po prvi put završio sezonu medju prvih 10, ali je osvojio i svoju prvu pol poziciju u karijeri. Na VN Monaka 1984. godine, Mansell je iznenadio mnoge kada je pretekao Prosta za vodeću poziciju po kišnoj trci, ali je ubrzo bio van trke jer je izleteo sa staze i udario u ogradu. Na polovini sezone, tim je potpisao sa novim vozačem, Brazilcem Ayrtonom Sennom, ostavljajućiu Mansella bez vozačkog mesta u timu Lotus. Mansell je primio dve ponude: od Arrowsa i od Williamsa. Iako je prvobitno odbio ponudu Williamsa, ipak je na kraju potpisao za njih. Te godine Mansell je najviše zapamćen po tome što je gurajući svoj bolid do cilja, onesvestio se na stazi zbog vrućine, na VN Dallasa 1984. godine. Ta VN je bila najtoplija ikada zabeležena, i posle gotovo dva sata vožnje na temperaturi od 40oC, Mansell se onesvestio dok je pokušavao da spasi šesto mesto u trci i jedan bod koliko je to mesto donosilo, iako je startovao sa pol pozicije. Na poslednjoj trci Mansella u Lotusu, Britanac je bio deprimiran odlukom šefa tima da mu ne omogući kočnice koje je on tražio. Na 18 krugova do kraja trke, Mansell je bio na drugom mestu kada su mu otkazale kočnice. Odmah posle trke šef tima, Peter Warr, je izjavio: "On neće osvojiti Grand Prix dokle god ja imam rupu na zadnjici".

1985. godine prelazi u Williams gde je vozio u timu sa Keke Rosbergom. Po rečima Mansella, Rosberg je bio njegov najbolji timski kolega u karijeri i imali su veliko poštovanje jedan prema drugom. Sezona 1985. je bila manje-više ista kao i prethodne za Mansella što se tiče rezultata, samo što je sada bilo vidljivo da ima bolji tempo u trkama nego ranije, a u tome su mu dosta pomogli i Hondini motori koji su bili konkurentniji u drugom delu sezone. Osvojio je drugo mesto na VN Belgije u Spa Frangkoshampu, a u sledećoj trci Mansell je pobedio na svojoj 72-oj trci u karijeri, u Brands Hatchu u Engleskoj. Na sledećoj trci u Južnoj Africi, Mansell je ponovo pobedio, a ti trijumfi su Mansellu doneli ogromnu slavu i poštovanje u Formuli 1. U narednoj sezoni, Williams je imao bolid koji je bio u mogućnosti da osvoji titulu, a Mensell je postao ozbiljan izazivač na naslov prvaka sveta. Takodje je u novoj sezoni imao i novog timskog kolegu, Nelsona Piqueta. Brazilci su javno vredjali Mansella da je nepismen i glup, a vredjali su i njegovu ženu Roseanne. Ne obraćajući mnogo pažnje na Piqueta i njegove priče, Mansell je te godine pobedio na pet trka, i učestvovao je u jednom od najbližih finiša u istoriji Formule 1 kada je završio drugi sa samo 0.014sec zaostatka za Ayrton Sennom na Jerezu, VN Španije. Odluka o šampionu sveta došla je na VN Australije, gde su Prost, Piquet i Mansell imali šanse da je osvoje. Mansell je sa svojim trćim mestom koje je držao u trci, bio šampion, ali ga je u tome sprečila guma koja mu je eksplodirala u 19-om krugu, i tako ga ostavila na drugom mestu u konačnom plasmanu iza Prosta. Njegove vožnje te sezone bile su dovoljne da dobije nagradu BBC-ja za Sportistu godine u Velikoj Britaniji.

1987. godine usledilo je još sedam pobeda, uključujući i spektakularnu pobedu na domaćem terenu u Silverstonu, kada je nadoknadio zaostatak od 20sec u 20 krugova za svjim timskim kolegom Piquetom, a u počasnom krugu njegov bolid je ostao bez goriva. Medjutim na VN Italije, Mansell je promašio brzinu, i pustio je Piqueta koji je koristio bolid sa aktivnim vešanjem da pobedi. Na kvalifikacijama za VN Japana, u Suzuku, Mansell je doživeo težak udes u kojem je povredio ledja, i nije bio u mogućnosti da učestvuje na poslednje dve trke. U narednoj sezoni, Williams je izgubio Hondine motore i bio je primoran da predje na nove i ne tako poznate Judd motore, ali je tim eksperimentisao sa sistemom aktivnog vešanja. Mansell je završio samo dve od četrnaest trka te sezone. U jednoj od te dve trke završio je na podijumu, a bila je trka gde je Williams koristio staro vešanje.

Pred sezonu 1989., Mansell je postao poslednji vozač kojeg je odabrao veliki Enzo Ferrari lično, pre nego što je preminuo u avgustu 1988. godine. U Italiji, Mansell je dobio nadimak "Il leone" (Lav), od strane Tifosa, zbog hrabrog i neustrašivog stila vožnje. Takodje 1989. je bila jedna od prekretnica u Formuli 1, jer je FIA zabranila turbo motore, a Ferrari je prvi predstavio elektronski menjač. Mansell je verovao da će njegova prva sezona u Ferrariju biti sezone za razvijanje, a tek u drugoj sezoni se nadao da će moći da se bori za titulu. Ali, na prvoj trci sa novim timom, Mansell je pobedio na VN Brazila, na stazi koju je najmanje voleo od svih u kalendaru, najviše zbog nekadašnjeg timskog kolege Piqueta. On se posle trke našalio da je kupio avionsku kartu za povratak kući za popodne, jer je mislio da Ferrarijev revolucionarni menjač neće izdržati ni pola kruga u trci. Mansell je tako postao prvi vozač u F1 koji je pobedio u trci sa poluautomatskim menjačem i poslednji vozač za Ferrari (sve do Kimija Raikkonena) koji je pobedio u svojoj prvoj trci za Italijanski tim. Ostatak sezone je bio praćen problemima. Diskvalifikovan je u Kanadi, kao i u Portugalu kada je dobio crnu zastavu zbog vožnje unazad u pit-laneu, a kazna je stigla u vidu ne učestvovanja na narednoj trci u Španiji. Uprkos svemu, Mansell je sezonu završio na četvrtom mestu, sa dve pobede. Druga pobeda došla je na VN Madjarske kada je startujući sa 12-og mesta uspeo da pretekne Sennu u samom finišu trke.

Sezona 1990. nastavila se loše po Britanca. Odustao je u sedam trka, nekoliko zbog tehničkih, a nakoliko zbog zvojih grešaka, a i bio je u paru sa vladajućim svetskim šampiono Alanom Prostom koji je postavljen za lidera tima. Na VN Velike Britanije u Silverstonu, Mansell se priseća da je bio u "drugom planu", jer je po njegovim rečima bio brži od Prosta, ali je Francuz bez Mansellovog znanja zamenio bolide tokom noći. Posle povlačenja iz trke, Mansell je najavio da se povlači iz sporta na kraju sezone. Te godine pobedio je na samo jednoj trci VN Portugala i sezonu je završio na 5 mestu. Ali njegovo povlačenje je sprečio Frank Williams, koji mu je ponudio da naredne sezone vozi za njegov tim. Mansell je prihvatio ponudu, i uz obećanje Franka Williamsa lično da neće biti "broj dva" vratio se u Williams. Williams mu je platio 4.6 miliona $, ugovor koji mu je doneo titulu najplaćenijeg sportiste u Velikoj Britaniji u to vreme.

Mansellov povratak u Williams se nije dogodio odmah. On je imao listu stvari koje je Frank morao da ispuni ukoliko je hteo da Britanac vozi za njega uključujući i klauzulu da će biti prvi vozač tima dokle god vozi, kao i zahtevi da sve što zatraži od Renaulta i glavnog sponzora Elf-a, mora da dobije. Williams je rekao da je to nemoguće ispuniti. Mansell je odgovorio da ako je to nemoguće ispuniti da će on biti veoma srećan da se penzioniše. Tri nedelje ksnije "nemoguće" se dogodilo i Mansell je postao vozač Williamsa. Njegov drugi pokušaj sa Williamsom je bio daleko bolji od prvog. Pobedio na na pet trka 1991. godine, uključujući i nezaboravnu pobedu na VN Španije kada je bio točak uz točak sa Sennom na ciljnom pravcu pri brzini od preko 320 km/h, ako i trku na Silverstonu kada je pobedio, ali je uprkos rivalstvu sa Sennom povezao Brazilca na svom bolidu do boksa, jer je Sennin bolid ostao bez goriva. Kako je Williams odlučio da sam razvije svoj poluautomatski menjač na početku sezone, Mansell je u prvom delu šampionata zaostajao 40 bodova za Sennom. Uprkos dobrom srednjem delu sezone i pobedi na tri vezane trke, Sennina konstantnost, a Mansellova odustajanja u ključnim trkama, značila su da Mansell ponovo sezonu završava na drugom mestu, ovoga puta iza Senne.

1992. sezona je bila najbolja u njegovoj karijeri. Sezonu je otvorio sa pet uzastopnih pobeda (rekod koji je nakon 12 godina izjednačio Michael Schumacher). Na šestoj trci sezone, Mansell je ponovo bio na pol poziciji i dominirao je veći deo trke. Medjutim, zavrtanj na točku sprečio ga je da pobedi u trci, jer je morao u boks na promenu pneumatika, a iz boksa je izašao iza Senne. Na novim gumama Mansell je u samo dva kruga smanjio zaostatak za Sennom sa 5.2 na 1.9 sec. Tokom zadnja čeitiri kruga Mansell se borio sa Sennom, ali nije našao put pored Brazilca, a trku je završio samo 0.2 sec iza Senne. Titulu je osvojio jako rano, na VN Madjarske gde je završio drugi. Kako je sezona imala 16 trka, Mansell je titulu osvojio na 11 trci, što je predstavljalo apsolutni rekord i rekord koji je stajao 10 godina (Schumacher je oborio rekord 2002. godine). Mansell je tada postavio rekord i u broju pobeda u toku jedne sezone 9 (takodje oboren od strane Schumachera) i rekord od 14 pol pozicija koji i dalje stoji.

Uprkos tome što je osvojio šampionat 1992, Mansell se preselio u Ameriku i počeo da vozi u CART seriji, najviše zbog Williamsa koji je za 1993. godinu potpisao ugovor sa četvorostrukim šampionom sveta Alainom Prostom. Zbod neslaganja sa Prostom u Ferrariju, kao i ne prihvatanje njegovih zahteva za narednu godinu, Mansell je odlučio da napusti F1. Na VN Italije Williams je odlučio da ipak prihvati Mansellove zahteve i ponudio mu je ugovor za 1993. sezonu, ali je odluka Williamsa došla kasno jer je Britanac već potpisao ugovor Newman/Has Racingom u Američkoj CART seriji. U svojoj prvoj sezoni u CART seriji, Mansell je postao prvi "novajlija" koji je osvojio pol poziciju i pobedu u prvoj trci sezone. Nekoliko trka kasnije doživeo je težak udes gde je zadobio ozbiljne povrede ledja. Mansell je učestvovao na Indianapolisu 500 i završio trku kao treći, ali je pobedio na trci u Miochighanu 500 (staza koja se smatra najtežom u kategoriji 500 milja). Te sezone pobedio je na pet trka, i sa još nekoliko odličnih plasnama osvojio je titulu šampiona CART serije. To je omogućilo Mansellu da postane jedini vozač koji je u isto vreme držao titulu i u Formuli 1 i u CART seriji.

1994. godine Mansell se vratio u F1. Nakon smrti Ayrtona Senne, Mansell se vratio u Williams, gde je zamenio mladog Davida Coultarda na VN Francuske, i na zadnje tri trke sezone. Mansell je te godine za poslednje tri trke dobio od Williamsa 900.000$, za razliiku od prvog vozača tima Damona Hilla koji je imao 300.000$ za celu sezonu. Mansell nije bio brz kao Hill, ali je njegova bolja forma nagoveštena na VN Japana, kada je vodio odličnu borbu tokom trke sa Ferrarijevim vozačem Jeanom Alesiem. Mansell je svoju poslednju pobedu ostvario na VN Australije, na zadnjoj trci sezone, gde je osvojio pol poziciju ispred glavnih konkurenata za titulu Damona Hilla i Michaela Schumachera. Mansellova strategija je bila za zaštiti Hilla od Schumachera, ali su ga na samom startu oba vozača obišla. Iako se Mansell nadao da će ostati u Williamsu i naredne sezone, tim se ipak odlučio za mladog i brzog Davida Coultarda.

Posle gubitka mesta u Williamsu, Mansell je sezonu 1995. proveo vozeći za McLaren. Zanimljivo je da se Mansell nikada nije upoznao sa Dennisom, ali je vozio za McLaren jer je glavni sponzor tima zahtevao svetskog šampiona. U medijima se špekulisalo da se Mansell neće dobro snaći u timu, kao i da neće imati dobar odnos sa timskim kolegom Mikom Hakkinenom. Sezona nije dobro počela za njega. Sve do Imole, Mansell je imao problema sa bolidom, a na Imoli je vozio jako sporije od Hakkinena. Naredna trka bila je gotovo ista, Mansell nije mogao da drži tempo za Hakkinenom, i odustao je iz trke zbog neverovatno loših upravljačkih karakteristika bolida. Nakon te trke Mansell je odlučio da se povuče iz tima i iz F1, jer je smatrao da McLaren nema dovoljno konkurentan bolid za titulu. Mansell je imao još nekoliko testiranja sa drugim timovima, uključujući i Jordan, što je nagoveštavalo još jedan povratak, ali to se nikada nije desilo.

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost