Alain Prost

Odgovori
Korisnikov avatar
zarko.s.
Admin
Reactions:
Postovi: 1018
Pridružio se: Čet Feb 16, 2017 9:53 pm
Lokacija: Belgrade
Kontakt:

Alain Prost

Post od zarko.s. » Čet Mar 23, 2017 9:24 pm

Slika

Zemlja - Francuska
Datum Rođenja - 24. Februar 1955.
Timovi - McLaren, Renault, Ferrari, Williams
Broj trka - 202
Broj pobeda - 51
Broj titula - 4 /1985/1986/1989/1993/
Prva trka - 1980. VN Argentine
Prva pobeda - 1981. VN Francuske
Zadnja pobeda - 1993. VN Nemačke
Zadnja trka - 1993. VN Australije

Alain Marie Pascal Prost rodjen je 24.02. 1955. godine, bivši je francuski vozač Formule 1 i jedini četvorostruki šampion sveta u istoriji Formule 1. Prost se nalazi na drugom mestu liste vozača po osvojenim VN. Osvojio ih je ukupno 51, a jedini ispred njega je Michael Schumacher. 1999. godine Proste je dobio World Award of the Century u moto-sport kategoriji, kao Pele, Muhammed Ali, Carl Lewis i Šteffi Graf. Prostova karijere je mogla je da krene u nekoliko različitih pravaca, pošto se u ranoj maldosti bavio rvanjem, rolerima i fudbalom. Medjutim, sve se promenilo kada je Prost na porodičnom odmoru otkrio karting u svojoj četrnaestoj godini. Ta zanimljivost koju je otkrio na porodičnom odmoru prerašće u jednu od naboljih karijera u Formuli 1.

U svojim tinejdžerskim godinama, 1974 napustio je školu kako bi postao profesionlni vozač, a izdržavao je sebe popravljajući motore, ali je radio i kao distributer kartinga. Njagova nagrada za osvojeno prvenstvo kartinga 1975. godine, bila je šansa da vozi u francuskoj Formuli Renault, kategorija u kojoj je osvojio tituli i sve trke osim jedne 1976. godine. 1977. godine osvojio je Formulu Renault, i naredne sezone je već bio u Formuli 3. 1979. godine osvojio je i Formulu Renault i Formulu 3 i tada je već bio meta nekoliko dobrih timova Formule 1. Nakon pažljivo razmotrenih ponuda, Prost je odlučio da potpiše za McLaren, za sezonu 1980. On je, medjutim, iznenadio Britansku javnost kada je odbio da vozi na poslednjoj trci sezone 1979. u trećem bolidu tima, iz razloga da ni tim ni on ne bi imali velike koristi od toga.

Svoju prvu trku u Formuli 1 odvezao je sa 25 godina. Na VN Argentine Prost je u svojoj prvoj trci osvojio bodove kada je završio na šestom mestu i osvojio jedan bod, nešto što je pošlo za rukom veoma malom broju vozača u istoriji. Prost je te sezone dodao još tri boda, na VN Brazila, Britanije i Holandije. Sezonu je završio na petnaestom mestu u poretku vozača, sa istim brojem bodova kao i bivši svetki šampion, Emerson Fittipladi. Uprkos ohrabrujućem početku karijere, Prost je imao i nekoliko incidenata. Tokom treninga na stazi Kyalami polomio je zglob na desnoj ruci, a u Watkins Glenu zadobio je potres mozga. Na kraju sezone, iako je imao važeći ugovor sa McLarenom još dve godine, Prost je prešao u Renault. Nakon prelaska Prost je izjavio da je napustio tim zbog nepouzdanog bolida, ali još značajnije zbog tima, kjoji ga je optužio za nekoliko udesa.

1981. godine prelazi u Renault gde je za timskog kolegu imao sunarodnika Rene Arnouxa. Od samog starta sezone pričalo se da Prost i Arnouy nemaju dobar odnos. Prost je od samog starta sezone pokazao da je brži i daleko ozbiljniji vozač od Arnouxa, iako je Arnoux smatran prvim vozačem Renault tima. Prve dve VN Prost nije završio zbog sudara koje je imao: sa Andrea se Cesarisom u Long Bichu i Siegfried Sthornom u Jacarepaguá, ali je prvi podiju ostvario na VN Argentine. Naredne dve trke Prost nije završio, ali je zato posle toga ostvario svoju prvu pobedu u Formuli 1 na VN Francuske, dve sekunde ispred bivšeg timskog kolege Johna Watsona. Za Prosta, njegova prva pobeda je bila nezaboravna najviše zbog načina razmišljanja. "Pre ste mislili da možete. Sada znate da možete". U nastavku sezone, Prost je pobedio na još dve trke, osvojio je svoju prvu pol poziciju u Nemačkoj, a kad god je uspeo da izveze celu trku završavao je na podijumu. Sezonu je završio na petom mestu sa sedam bodova iza Nelsona Piqueta.

Na početku sezone 1982, Prost je pobedio na prve dve trke, gde je u Južnoj Africi uspeo da se oporavi od otpalog točka, dok je druga pobeda došla u Brazilu. U bodovima je završavao još četiri puta, ali nije ponovo pobedio. Uprkos tome što nije završio sedam trka, Prost se popeo jedno mesto u poretku vozača na kraju sezone. Završio je četvrti, ali sa devet bodova manje nego prošle sezone. Njegovo drugarstvo sa Arnouxom se pogoršalo nakon VN Francuske. Prost veruje, da je, Aronux, koji je pobedio u trci, prekršio dogovor koji je napravljen pre trke, da pomogne Prostu. Takodje, njegov odnos sa francuskim medijima se pogoršao. Nakon svoje karijere Prost je jednom prokomentarisao: "Kada sam došao u Renault, novinari su pisali sve najbolje o meni, ali već do kraja 1982. godine ja sam postao loš čovek. Da budem iskren, mislim, da sam napravio grešku što sam pobedjivao. Francuzi baš i ne vole pobednike".

1983. godine Arnoux odlazi iz Renaulta, a Amerikanac Eddie Cheever postaje novi timski kolega Prostu. U toku sezone Prost je pobedio na četiri trke i završio je sezonu na drugom mestu, samo dva boda iza Nelsona Piqueta. Piquet i Brabham tim nadjačali su Prosta i Renault u zadnjih nekoliko trka sezone. Prost, koji je mislio da je tim previše opušten u razvijanju bolida, sve više je bio u sukobu sa rukovodsvom Renaulta, koji su ga smatrali odgovornim za propuštenu priliku da osvoji šampionat. Francuski navijači stali su u odbranu tima, i dodatno optužili Prosta da je on glavni razlog zbog kojeg je njihov omiljeni Aronux napustio tim. Samo nakon dva dan posle trk, Renault je otpustio Prosta. U roku od nekoliko dana Prost je ponovo potpisao za McLaren, i sa porodicom se preselio u Švajcarsku.

1984. godine Prost se pridružio dvostrukom svetkom šampionu Nikiu Laudi u McLarenu, na čijem je čelu bio Ron Dennis, vozeći McLaren MP4/2 sa TAG-Porsche motorom. Te godine izgubio je titulu šampiona od Laude na poslednjoj trci za samo pola boda, uprkos tome što je imao dve pobede više od Laude (sedam Prostovih naspram pet Laudinih). Tih pola boda došli su na VN Monaca, kada je trka usred velike kiše prekinuta. Kada je crvena zastava izbačena, Senna je pretekao Prosta, ali je Brazilac diskvalifikovan, pa je Prost dobio polovinu od devet bodova koliko je dobijao pobednik trke.

1985. godine, Prost je postao prvi šampion sveta iz Francuske. Pobedio je na 5 od 16 trka te sezone. Takodje je pobedio na VN San Marina, ali je posle FIA inspekcije, nakon trke, diskvalifikovan jer je utvrdjeno da je njegov bolid bio teži 2 kg od dozvoljnog. Prost je završio sezonu sa 20 bodova ispred najbližeg pratioca Michele Alboretoa. Performanse Prosta te sezone donele su mu odlikovanje Legionara časti u Francuskoj.

1986. godine Lauda se zauvek povukao iz Formule 1, a kao zamena, došao je šampion iz 1982. godine Keke Rosberg. Prost je uspešno odbranio titulu, iako je vozio slabiji bolid od glavnih konurenata Nelsona Piqueta i Nigela Mensella u Hondi-Williamsu. Veruje se da je prost uspeo da odbrani titulu najviše iz razloga što su Piquet i Mansell imali svoj rat u Williamsu tokom sezone. Sve do poslednje trke u šampionatu, Prost je vidjen kao vozač koji će sezonu završiti na drugom mestu u poretku vozača, iza Mansella. Prost je imao isto broj pobeda kao i Piquet, ali je imao čeitiri druga mesta u odnosu na Piqueovih tri, pa je na zadnju trku sezone došao kao drugoplasirani u šampionatu. Dok je bio treći, iza Prosta i Piqueta (što mu je bilo dovoljno za titulu), Mansellu je pukla guma pri velikoj brzini. Izleteo je sa staze i udario u zaštitnu barijeru.

Tim je pozvao Piqueta u boks na zamenu guma iz predostrožnosti. Za Prosta, koji je već obavio pit-stop to je zančilo pobedu u trci i novu šampionsku titulu. Još jedna nezaboravna trka za Prosta te godine bila je VN San Marina. Dok je vodio trku, u zadnjem krugu, samo tri krivine pre karirane zastave, njegov bolid je počeo da gubi brzinu, jer je ostao bez goriva. Krivudajući po stazi bolidom, kako bi iz njega izvukao zadnje kapi goriva, prošao je ciljnu ravninu kao prvi. ista slika vidjena je i na nardnoj trci u Nemačkoj dok je bio na četvrtom mestu. Ovoga puta, gorivo mu je nestalo na startno-ciljnom pravcu u poslednjem krugu. Umesto da odustane, Prost je izašao iz kokpita i gurao svoj bolid, što je izazvalo ogromno oduševljenje u publici, pa je dobio verovatno jedan od najvećih aplauza u istoriji F1. Njegova ciljna linija je bila predaleko, i nikada nije stigao do nje. Klasifikovan je kao šesti, jer je sedmi u trci zaostajao čitav krug.

1987. godine Rosberg se povukao iz F1 i McLarena, a zahvaljujući svojim vezama u glavnom sponzoru MacLarena, Marlboru, Stefan Johansson je dobio durgo mestu u McLarenu, pored šampiona Prosta. Iako je već tada prost vozio slabiji bolid McLarena, Prost je bio noćna mora za Piqueta i Mansella. Pobedio je na tri trke i oborio rekord sir Jackia Stewarta od 27 pobeda, pobedivši 28. put. Prost smatra da je njegova najbolja trka u karijeri bila na VN Brazila 1987. godine. Williams-Honde su bile dominantne u kvalifikacijama, a Prost je uspeo da se kvalifikuje tek na peto mesto. Prost se taj vikend oslanjao na set-up za trku, ne za kvalifikacije. I dok je većina grida ušla u trku sa velikom količinom dowforca, Prost je uradio potpuno suprotno. Manjak dowforca je značio manju potrošnju pneumatika, zahvaljujući sporijim prolazima kroz krivine, dok bi išao veoma brzona pravcima. Samo jedan pit-stop je bio potreban i Prost je pobedio sa više od 40 sec prednosti. Prost je sezonu 1987. završio na četvrtom mestu sa 30 bodova zaostatka u odnosu na šampiona Piqueta.

Iako je Piquet osvojio titulu, a Williams konstruktorsku, Honda je odlučila da ne snabdeva više Williams svojim motorima, najviše iz razloga što nisu hteli da dozvole Japanskom vozaču da vozi u njihovom timu. Umesto Williamsa, Honda je počela da snabdeva McLaren 1988. godine. Prost je tada ubedio Rona Dennisa da potpiše mladog i ektremno brzog Brazilca Ayrtona Sennu. Medjutim, to je bio početak jednog od najvećih rivalstava u istoriji Formule 1, i dovešće oba velikana do svojih najvećih uspeha, ali i do velikih kontraverzi. Tim McLaren-Honde je dominirao te sezone kao ni jedan drugi u istoriji (ni posle te sezone), pobedivši na petnaest od ukupno šesnaest trka te sezone. Senna je osvojo šampionsku titulu, dok je Prost završio na drugom mestu sa tri poena iza Brazilca.

Rivalstvo se nastavilo i naredne 1989. godine, pa je u trci za prevlast dolazilo do direktnih sukoba Prosta i Senne. Kako je Prost bio šampion, a Senna neverovatno brz, i mlad vozač željan trkanja, Prost je jednom optužio Sennu da "vozi opasno". Timske sumnje da će se nešto loše desiti ukoliko se strasti ne smire obistinilo se na VN Japana, na kraju 46-og kruga. Sena koji je nekoliko krugova pratio Prosta, krenuo je u preticanje u šikani. Kako je Prost zatvorio siguran prolaz Senni, oba vozača McLarena završila su pored staze. Prost, misleći da je šampionat gotov, izašao je iz svog bolida. Kako bi razvadili dva bolida, sudije su odgurale unazad Sennin bolid, ali zbog opasnosti po druge vozače, pogurali su ga ponovo napred i Senna je ponovo upalio svoj motor.

Senna se vratio na stazu sa oštećenim nosom bolida i iako je morao u boks kada je izašao bio je samo 5 sec iza Alessandra Nanninia. U 50. krugu, Senna je pretekao Nanninija u istoj šikani i preuzeo lidersku poziciju, a na kraju i pobedio u trci. Ali, na najvišem stepeniku podijuma, pojavio se ne Senna, već Nannini, jer je Senna diskvalifikovan za sečenje šikane. McLaren je uložio zvaničnu žalbu na odluku sudija, ali FIA, ne samo da nije pobila svoju odluklu, već je i dodatno kaznila Sennu sa 100.000$ i šest meseci zabrane. Prost je osvojio svoju treću titulu svetskog šampiona, ali pod kontraverznim okolnostima. Medjutim, Prost je bio u uverenju da Honda i Ron Dennis vide Sennu kao budućnost tima. Do Suzuke, Prost se priseća da je imao samo jedan bolid i možda četiri-pet mehaničara, dok je njegov timski kolega imao dva bolida i više od dvadeset mehaničara iza njega. Kao rezultat toga, Prost je u julu 1989. godine najavio da odlazi iz McLarena i Francuz se ubrzo pridružio rivalskom timu Ferrariju.

1990. godine Francuz je zamenio Gerharda Bergera i vozio je u timu sa Nigelom Mansellom. Prost, kao vladajući šampion, preuzeo je ulogu prvog vozača u timu, a tada su počeli i problemi Prosta i Mansella. Na VN Velike Britanije, Mansell je optužio Prosta da je zamenio bolide tokom noći jer bolid koji je Mansell vozio na treningu nije bio isti kao bilod koji je vozio na kvalifikacijama. Prost je pobedio na pet trka te sezone sa Ferrarijem: U Brazilu, Meksiku, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Španiji. Posebno su bile upečatljiva pobeda bila je na VN Meksika kada je startovao sa trinaestog mesta. Na trkama u Meksiku i Španiji, Prost je pobedio ispred Mansella. Ponovo, šampionska titula je odlučena na poslednjoj trci sezone u Japanu, gde je Prost došao sa devet bodova zaostatka u odnosu na prošlogodišnjeg timskog kolegu i ljutog rivala Ayrtona Sennu. Kontraverzna trka iz prethodne sezone bila je sjajna uvertira za ionako napet kraj šampionata. U prvoj krivini, kako je Senna kasnije priznao zabio je svoj McLaren direktno u Prostov Ferrari, tako izbacivši oba vozača iz trke, a obezbedivši sebi titulu šampiona. Prost je nakon toga izjavio: "To što je Senna uradio je odvratno. To je čovek bez vrednosti". Prost je sezonu završio sedam bodova iza Senne, a njegov Ferrari tim je bio vicešampion iza McLarena.

1991. godine Mansell napušta Ferrari zbog izuzetno loših odnosa sa Prostom, i vraća se u Williams. Jean Alesi je zamenio Mansella, a imao je za sobom dve odlične godine u Tyrrellu. Ferrari je krenuo nizbrdo, jer je njihov neprikosnoven V12 motor, bio nadjačan od strane manjih, lakših i ekonomičnijih V10 motora koji su koristili konkurenti. Ferrarijeva šasija (F-643) koja je bila potpuno nova na VN Francuske, se isto tako nije pokazala konkurentnom u odnosu na Williamsove i McLarenove. Prost je sezonu završio bez pobede i sa samo pet podijuma. Otišao je iz Ferrarija na kraju sezone, javno kritikujući tim na VN Japana, sa rečenicom da je "upravljanje bolidom isto kao upravljanje traktorom".

Kako je pauzirao jednu sezonu, Mansell je 1992. godine sa Williamsom osvojio titulu, a kada je saznao da će naredne, 1993. godine voziti u paru sa Prostom, Mansell je odlučio da se povuče iz Williamsa i karijeru nastavi u CART seriji. Prost je imao klauzulu na ugovor u kojoj se garantovalo da Senna neće biti njegov timski kolega 1993. godine. Prost je bio jedan od dvojice novih vozača koji su te godine vozili za Williams, drugi je bio Damon Hill, koji je zamenio Ricarda Patresea koji je otišao u Benetton. Prost je osvojio svoju četvrtu i poslednju titulu te sezone, ali je redovno bio izazivan na stazi od strane timskog kolege Damona Hilla, i McLarenovog vozača, Ayrtona Senne. Neposredno pre VN Portugala, Prost je najavio da neće braniti titulu naredne sezone, jer klauzula koju je imao u ugovoru nije produžena za 1994. godinu, i Senna je mogao da se pridruži Williamsu. Prost je tako odlučio da se penzioniše iz Formule 1 kao rekorder po broju osvojenih trka. Na Prostovoj poslednjoj trci, za VN Australije, na podijumu su se dvojica najvećih vozača tog vremena zagrlili, i Prost više nije bio Sennin ljuti rival. Senna je smatramo da je bilo dosta ružnih stvari izmedju njih dvojice. Prost je bio iznenadjen Senninim potezom. Zbog svojih peforomansi Alain prost je odlikovan medaljom Britanskog Kraljevstva.

Schumacher je oborio Prostov rekord po broju pobeda 2001. godine, ali Francuz ostaje rekorder po broju odvoženih trka sa turbo motorima (126), i kao vozač koji je najviše puta pobedio na domaćem GP-ju (6 puta). U svojih trinaest sezona koliko se takmičio u Formuli 1, Prost je svega tri puta bio pobedjen u bodovima od strane svojih timskih kolega: u prvoj sezoni u F1 1980. od Johna Watsona 6.5, 1984. godine od Nikia Laude 72:71.5 (što je i najmanja razlika ikada zabeležena na kraju sezone izmedju prvog i drugog), 1988. godine od Ayrtona Senne 90:87.

Nakon povlačenja Prost je radio kao komentator na Francuskoj TF! stanici. Takodje je jedno vreme radio i kao osoba za odnose sa javnošću u timu Renaulta, i u McLarenu kao tehnički savetnik. Tokom 1989. godine, Prost je imao nameru da osnuje svoj F1 tim, ali je nedostatak sponzora stajao na njegovom putu. Dok je radio u Renaultu počele su špekulacije da će se uskoro pojaviti Prost-Renault tim. Medjutim, Renault je ubrzo izašao u javnost sa izjavom da neće biti dobavljač motora za Prostov tim.

1997. godine Prost je kupio Ligier ti od Flavia Briatorea, i preimenovao ga u Prost Grand Prix. Nekoliko dana kasnije, Prost je potpisao trogodišnji ugovor sa francuskim proizvodjačem motora Peugeotom, o snabdevanju motora do kraja 2000. godine. Prve godine Prost je zadržao jednog Ligierovog vozača, Oliviera Panisa, koji je godinu dana pre pobedio na trci u Monacu. Drugi vozač bio je Japanac Shinji Nakano. Tim se trkao sa Honda-Mugen motorima koji je Ligier koristio prethodne sezone. Tim je na početku izgledao dobro. Panis je na VN Austalije završio na petom mestu osvojivši dva boda. Tim je osvojio još trinaest bodova, pre nego što je Panis polomio nogu na VN Kanade. Zamena je stigla iz Minardija, u vidu mladog Italijana Jarna Trulija. Od tog trenutka, tim je krenuo silaznom putanjom, uspevši da osvoji svega pet bodova u periodu oporavka Oliviera Panisa. Francuz se vratio na poslednju trku sezone, a Prost Grand Prix je sezonu završio na šestom mestu u poretku konstruktora sa osvojenim dvadesetjednim bodom.

Naredne sezone Peugeot je počeo da snabdeva tim motorima, ali je tim uspeo da osvoji samo jedan bod, i to je Jarno Truli završio na šestom mestu na VN Belgije. 1999. godina bila je presudna za Prost Grand Prix. Unajmio je Johna Bernarda, kao tehničkog savetnika. Bernardova kompanija B3 Tehnologies pomogla je Loic Bigosu u dizajniranju AP02 bolida. Panis i Truli odlučili su da ostanbu sa timom tokom sezone. Iako šasija nije bila toliko loša, Peugeotovi motori pokazali su se kao teški i nepouzdani. Peugeotova poslednja sezona kao snabdevač motora Prostovom timu donela je neki optimizam. Prost je angažovao bivšeg timskog kolegu Jeana Alesia za prvo vozača tima, a njemu se pridružio mladi Nick Heidfeld koji je osvojio Formulu 3000 te prethodne godine. Još jedna razočaravajuća sezona pokazala se kada je šasija AP03 bila nadjačana od svih ostalih, kao i sudar njohovih vozača na VN Australije. Novi tehnički director, Alan Jenkins, koji je sa timom počeo da radi na početku sezone, otpušten je na polovini sezone. Prost je pokušao da promeni tim iz korena, kada je zaposlio Joan Villadelprata kao direktora menadžmenta i Henri Duranda kao novog tehničkog direktora.

2001. godina je dočekana sa velikom dozom optimizma, jer je Ferrari pristao da bude snabdevač motora Prostovom timu. Ali manjak novca na startu 2002. godine značio je da Prost izlazi iz takmičenja, ostavljajući tim u dogovima od 30 miliona $.

U svojoj karijeri odvezao je 202 trke, sa 4 različita tima. Osvojio je 4 šampionske titule (1985, 1986, 1989 i 1993. godine), pobedio 51 put (drugi na večitoj lisi iza Michaela Schumachera), ostvario 33 pol pozicije i 41 najbrži krug uz 106 podijuma. U karijeri osvojio je 768.5 bodova.

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost