Denny Hulme

Odgovori
Korisnikov avatar
zarko.s.
Admin
Reactions:
Postovi: 1047
Pridružio se: Čet Feb 16, 2017 9:53 pm
Lokacija: Belgrade
Kontakt:

Denny Hulme

Post od zarko.s. » Čet Mar 23, 2017 8:32 pm

Slika

Zemlja - Australija
Datum Rođenja - 18. Jun 1936.
Datum smrti - 04. Oktobar 1992.
Timovi - Brabham, McLaren
Broj trka - 112
Broj pobeda - 8
Broj titula - 1 /1967/
Prva trka - 1965. VN Monaka
Prva pobeda - 1967. VN Monaka
Zadnja pobeda - 1974. VN Argentine
Zadnja trka - 1974. VN Amerike

Hulme je počeo karijeru u Formuli 1 sa McLarenom, na Kanadsko-Američkom Kupu u Indijanapolisu. 1968. godine postao je šampion CanAm serije vozeći McLaren M8A i 1970. godine vozeći McLaren M8D "Betmobile".

Hulme je napustio školu i počeo da radi kao mehaničar. Sakupivši dovoljno novca, kupio je svoj prvi auto MG TF sa kojim je učestvovao na manjim trkama. Posle odličnih trka kupio je svoj prvi pravi sportski automobil, Cooper-Climax sa kojim je bio odabran kao najbolji vozač Novog Zelanda i poslat je u Evropu na dalja takmičenja. Kada je došao u Evropu počeo je da radi u Brabham timu kao mehaničar, ali je tokom vremena došao do kokpita Brabham bolida u Formuli 1. 1961. godine Hulme se pojavio na trci 24 časa Le Mansa sa Abarth timom, ali ga je Ken Tyrrell ubrzo pozvao da vozi u Formuli 2. Posle nekoliko impresivnih trka u Formuli 2, njegov stari šef Brabham ga je pozvao da vozi za tim australijskih legendi u Formuli 2.

Posle velikog uspeha u nešampionskim trkama za tim Brabham, Denny je napokon dobio priliku koju je čekao. Debitovao je na VN Monaca 1965. godine u Brabhamu, a prve bodove ostvario je na VN Francuske na stazi Clermont Ferrand kada je završio trku na četvrtom mestu. 1966. godina je bila prva puna sezona Hulma u Formuli 1. Sada, kada je Dan Gurnay otišao iz tima, Nulme je ostao kao drugi vozač u Brabhamu, iza Jacka Brabhama. Te godine imao je nekoliko odličnih rezultata: treće mesto u Francuskoj, drugo mesto u Brands Hatchu (iza Brabhema) i najbrži krug u Zandvoortu, pre nego što je odustao iz trke zbog kvara na bolidu.

Sezona 1967. je bila posebna jer je tinjao rat u timu Brabham tokom čitave sezone, ali to su iskoristili Jim Clark i Graham Hill sa novim Lotusom 49 da se približe Hulmu i Brabhamu. Ali, dve pobede, u Monte Carlu i Nurburgringu (Zelenom Paklu), kao i serija odličnih rezultata na ostalim trkama dale su Hulmu prednost. Osvojio je titulu sa 5 bodova ispre Brabhama i dodatnih 5 ispred Clarka. Hulme je prvi i jedni šampion Formuje 1 sa Novog Zelanda do danas.

1968. godine prelazi u McLaren, tim njegovog sunarodnika Bruca McLarena. Trka u Južnoj Africi, na legendarnom Kyalamiu pokazala je da tim ima problema. Uprkos tome što su imali stari V12 BRM motor i staru M5A šasiju, Denny je trku završio na zadovoljavajućem petom mestu. Ali na VN Španije, na Jarama stazi, odličan V8 Cosworth motor je ubačen u potpuno novu M7A šasiju i bolja vremena su dolazila. Na Jarami je uzeo drugo mesto, ali je te godine pobedio na dve trke, u Kanadi i u Monzi, ali ni to mu nije bilo dovoljno da ostane u trci za odbranu šampionske titule. Te godine za titulu su se borili Graham Hill i mladi Jackie Stewart. Na poslednjoj trci u Mexiku odlučen je šampion, ali je Hulme bio primoran da odustane iz trke zbog problema na ogibljenju.

1969. sezona je bila potpna katastrofa za Hulma. Pobedio je na samo jednoj trci jer se tokom sezone njegom McLaren sa poboljšanom M7A šasijom mučio na gotovo svakoj trci. Osvojio je svega 20 bodova i sezonu završio na poražavajućem šestom mestu u poretku vozača.

1970. sezona, i nova decenija, ali to nije promenilo Humlovu sreću. Šef tima i njegov veliki prijatelj Bruce McLaren poginuo je dok je testirao novi McLaren M8D, a taj dogadjaj je imao velikog uticaja na Hulma. Još jedan problem se pojavio kasnije te godine kada se se njegove ruke zapalile od metanola dok je vozio na slobodnom treningu za trku u Indijanapolisu 500. Rezultat toga bio je propuštanje VN Holandije 1970. godine, ali je ipak uspeo da sezonu završi na respektabilnom četvrtom mestu u poretku vozača.

Tokom naredne godine u Formuli 1 Hulme je imao sve lošije rezltate, pa je sezonu 1971. završio na devetom mestu. 1972. godine pobedio je na VN Južne Afrike, i pored nekoliko dobrih podijuma sezonu je završio na trećem mesu u poretku vozača. Hulme se iz Formule 1 povukao 1974. godine. Posle napuštanja sporta Hulme je postao predsednik GPDA (Grand Prix Drivers Association) u kratkom periodu. Nakon toga povukao se na Novi Zeland gde je nastavio da vozi u touring automobile u ranim 80-mi godinama prošlog veka.

Hulmova najomiljenija staza bila je Bathurst 1000 na Panorama planini u Australiji gde je tokom trke 1992. gdine doživeo srčani udar pri brzini od 300km/h. Posle krivudanja po dugačkom pravcu uspeo je nekako da zaustavi auto, ali kada su doktori stigli Hulmov život je već bio ugašen. Odveden je u bolnicu gde je i zvanično proglašena njegova smrt.

U svojoj desetogodišnjoj karijeri u Formuli 1 ostvario je 8 pobeda, 33 podijuma, jednu pol poziciju, 9 najbržih krugova i 248 bodova iz 112 startova, a šampion je postao 1967. godine.

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost