Jim Clark

Odgovori
Korisnikov avatar
zarko.s.
Admin
Reactions:
Postovi: 959
Pridružio se: Čet Feb 16, 2017 9:53 pm
Lokacija: Belgrade
Kontakt:

Jim Clark

Post od zarko.s. » Čet Mar 23, 2017 8:25 pm

Slika

Zemlja - Velika Britanija
Datum Rođenja - 04. Mart 1936.
Datum smrti - 07. April 1968..
Timovi - Lotus
Broj trka - 73
Broj pobeda - 25
Broj titula - 2 /1963/1965/
Prva trka - 1960. VN Holandije
Prva pobeda - 1962. VN Belgije
Zadnja pobeda - 1968. VN Južne Afrike
Zadnja trka - 1978. VN Južne Afrike

James "Jim" Clark rodjen 04.03.1936, bio je Britanski vozač Formule 1 iz Škotske. Clark je bio najdominantniji vozač svog vremena, osvojivši dve titule svetskog šampiona 1963. i 1965. Pobedio je na 25 trka i ostvario 33 pol pozicije, daleko više nego bilo koji vozač u to vreme. Prestižni dvevni list Tajms nedavno ga je uvrstio u listu 10 najboljih vozača svih vremena.

Clark je bio svevrstan vozač. Takmičio se u gotovo svemu na četiri točka: Sportskim automobilima, Indijanapolisu 500 (na kojem je pobedio 1965.), Formuli1 (gde je osvojio dve titule), Reliju i NASCAR-u.

U porodici je Clark bio najmljadji od petoro dece, i jedini dečak. Iako su se njegovi roditelji protivili tome, Clark je svoju trkačku karijeru počeo jako mlad u lokalnom reliju i u trkama po brdima, i od samog starta se pokazao kao neustrašiv vozač. 1958. Clark se trkao protiv čoveka koji će ga progurati na veliku scenu. Vozeći Lotus Elite, završio je drugi, iza Colina Chapmana u trci od 10 krugova GT automobila na Brands Hatchu. Posle još nekoliko odličnih trka koje je Clark vozio u GT šampionatu, Chapman je bio toliko impresioniran njegovom vožnjom da mu je ponudio da vozi u njegovom Formula Junior bolidu.

U svojoj prvoj trci u Formuli Junior pobednik je bio Jim Clark ispred Jonhna Surtisa i Trevora Taylora. Svoju prvu trku u Formuli 1 odvezao je na polovini sezone 1960. na VN Holandije u Zandvoortu. U svojoj prvoj trci Clark je bio primoran da odustane zbog mehaničkog kvara u 49-om krugu. Na samom početku njegove karijere, u drugoj trci u Formuli 1, 1960. na VN Belgije, Clark je imao priliku da se upozna sa surovostima koje nosi Formula 1, kada je prisustvovao incidentima na potopljenoj stazi Spa Frangkoshamp, kada su povredjeni Chris Bristow i Alan Stacey. Clark je citiran od strane novinara 1964: "Celu trku sam vozio prestravljen", iako je trku završio na petom mestu i tako upisao sebi prve bodove u Formuli 1.

Naredne godine Clark je bio umešan u jedan od najgorih incidenata u istoriji Formule 1. Na VN Monze 1961. godine. Volfgangov Ferrari sudario se sa Clarkovim Lotusom. Volfgangov bolid poleteo je u publiku preko zaštitne barijere, izbacivši Tripa na stazu i usmrtivši 15 gledalaca. Njegova prva titula došla je 1963. godine, vozeći za Lotus i pobedivši na 7 od 10 trka te sezone, a ujedno to je bila i prva titula Lotusa u poretku konstruktora. Iste godine takmičio se u trci Indijanapolis 500 po prvi put, i samo ga je ulje iz bolida Pamellia Jonsa sprečilo da pobedi. Na kraju je završio trku na drugom mestu, sa nagradom za najboljeg mladog vozača te godine.

1964. Clark je bio nadomak odbrane titule, ali ga je kao i 1963. godine ulje na stazi iz drugog bolida sprečilo u tome, a titula je otišla u ruke Johnu Surtissu. 1965. osvojio je drugu titulu šampiona u Formuli 1 i pobedio na Indijanapolisu 500 sa Lotusom 38. Te godine morao je da propusti prestižnu trku u Monacu kako bi vozio na Indijanapolisu, ali se upisao u istoriju kao jedini vozač koji je pobedio na trci "Brickyard" i osvojio titulu šampiona iste godine, vozeći bolid koji je imao motor pozicioniran bliže nazad, ali bliže sredini radi bolje distribucije težine.

1966. zbog promena pravilna, Clark je sa svojim dvolitarskim Lotusom bio daleko manje opasan po konkurenciju. Clark je svoje prve bodove te godine osvojio na VN Britanije, a narednu trku u Holandiji završio na 3 mestu. Od VN Italije Lotus je koristio BRM-ove H16 motore u Lotusu 43, što mu je donelo pobedu na VN SAD-a. Takodje je osvojio drugo mesto na Indijanapolisu 500, ovoga puta iza Grahama Hilla.

Tokom 1967. Lotus i Clark su koristili tri totalno različita bolida i motora. Lotus 43 se pokazao jako lošim na otvaranju sezone u Južnoj Africi, pa je Clark koristio stari model 33 na narednoj trci u Monacu, ali je odustao zbog kvara na ogibljenju. Lotus je tada počeo saradnju sa Ford Cosworthom. Njihov prvi bolid, Lotus 49 jedan je od najuspešnijih motora u istoriji Formule 1. U svojoj prvoj trci Ford Cosworth DFV, kojeg je vozio Clark pobedio je na VN Holandije. Sa njim, Clark je pobedio još na VN Britanije, SAD-a i Meksika, a u januaru 1968. i na VN Južne Afrike.

Jim Clark je pobedio na VN Belgije 1963. godine po gotovo nemogućim uslovima za vožnju. Jaka kiša, i magla pratile su trku od početka do kraja, ali to nije smetalo Clarku da sa osme pozicije na startu dodje do prve posle nepunog kruga. Posle 17 krugova, i kiše koja je još pojačavala, sa Clarkom u stom krugu je bio samo Bruce McLaren, ali i on je bio gotovo pet minuta iza Britanca. To je bila prva od sedam pobeda za Clarka i Lotus te godine.

Na VN Italije u Monzi 1967. startovao je sa pol pozicije. Dok je vodio, guma je pukla pa je izgubio ceo krug dok nije stigao do boksa i promenio je. Po povratku na stazu, Clark je bio na 16. mestu. Ubrzo počinje da vozi neverovatne krugove i da se probija kroz poredak. Njegovi krugovi bili su daleko brži od konkurencije, a uspeo je i da izvozi brži krug nego u kvalifikacijama. Clark je ponovo došao na vodeću poziciju, ali je zbog manjka goriva u bolidu trku završio na trećem mestu. U pobedničkoj trci u Indijanapolisu 500, Clark je vodio 190 od 200 krugova, i imao neverovatnu prosečnu brzinu od 240 km/h i postao je prvi ne-Amerikanac u skoro pola veka, koji je pobedio na prestižnoj trci.

07.04.1968. Clark je poginuo na trci u Hocneheimu, u Nemačkoj. On je trebao da vozi u trci BOAC 1000 km sportskih automobila na Brands Hatchu, ali je umesto toga izabrao da vozi na Deutschland Trophäe trci u Formuli 2, za Lotus na Hochenheimu, najviše zbog obaveza koje je imao prema Firestonu. Iako je trka smatrana manjoj i ne toliko važnom, neki od najvećih proizvodjača su uzeli učešće u trci. Ferrari, McLaren i BRM bili su samo neki od učesnika na Hockenheimu. U petom krugu, Clarkov bolid počeo je nekontrolisano da se trese i zanosi, i nakon nekoliko krivina udario je u drvo. Polomio je vrat i lobanju na nekoliko mesta, i umro je pre nego što je dovežen u bolnicu.

Na njegovu sahranu došli su ljudi širom sveta, ali njegova smrt najviše je pogodila njegove kolege Grahama Hilla, sir Jackia Stewarta, Dan Gurneya, Johna Surtissa, Chrisa Amona i Jacka Brabhama. Colin Chapman je često posle tog nesrećnog dogadjaja izjavljivao kako je tog dana izgubio svog najboljeg prijatelja. Nakon smrti počele su špekulacije o tome ko je kriv: Clark ili guma. Prema navodima iz Firestona, guma je pukla zahvaljujući ljudskog grešci, ali ljudi koji su poznavali Clarka kažu da je guma kriva i da je Clark bio jedan od najboljih vozača tog vremena za čuvanje guma.

Clark je najviše ostao upamćen po svojim mogućnostima da se adaptira da trenutne uslove, kao i vozač koji je mogao da pobedi u svemu što ima četiri točka. 33 pol pozicije i 25 pobeda uz dve šampionske titule iz 72 trke u Formuli 1 dale su slike o Clarku kao gotovo perfektnom vozaču. Mnogi kritičati i poznavaoci Formule 1 slažu se da je umro previše mlad i da je imao još motiva za pobede i titule, a neki od njeh tvrde da je najbolji koji je ikada vozio bolid Formule 1.

Korisnikov avatar
Centurion
Reactions:
Postovi: 1728
Pridružio se: Pet Feb 17, 2017 12:02 pm

Re: Jim Clark

Post od Centurion » Čet Mar 23, 2017 8:34 pm

Mnogi tvrde da je Džim najbolji trkač ikada.
Fantastičan osjećaj ,nevjerovatana prilagodba uslovima na stazi. On i Fanđo, tvrde najbolje upućeni, veterani ovog sporta, veterani u praćenju...

Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta